ćao, narode!

Jeste li se ikad zapitali kako stvarno izgledaju životi izabranih? Pa, ja ću vam ispričati, jer sam jedna od njih. Ne govorim o prelepim modelima ili glumicama ili fantastičnim muzičarima ili matematičkim genijima. Govorim o ljudima koji su rodjeni sa zlatnom kašikom u dupetu, onima medju nama koji imaju sve što se poželeti može, i sve to uzimaju zdravo za gotovo.

Dobro došli u njujorški Gornji Ist Sajd, gde moji prijatelji i ja živimo, idemo u školu, zezamo se i spavamo – ponekad, jedni s'drugima. Svi mi živimo u ogromnim stanovima, u kojima imamo sopstvene spavaće sobe i kupatila, kao i telefonske linije. Imamo neograničen pristup kinti i cirki, i čemu god poželimo, a naši roditelji su retko kod kuće, što nam ostavlja more privatnosti. Pametni smo, klasičnu lepotu nasledili smo od roditelja, nosimo fantastične krpice, i znamo dobro da se zezamo. Naše govno i dalje smrdi, ali ne možete ga osetiti, jer sobarica svakog sata prska kupatilo osveživačem, koji specijalno za nas proizode poznate francuske parfemdžije.

Luksuzan je to život, ali neko mora da ga živi.

Stanovi svih nas su na pet minuta od Metropoliten muzeja umetnosti na Petoj aveniji, kao i od privatnih muških i ženskih škola, poput Konstans Bijar, u koju ide većina nas. Čak i kad sam mamurna, Peta avenija mi izgleda lepo izjutra, dok zraci sunca padaju na glave seksi momaka iz škole Sveti Juda.

Ali, ima nečeg trulog u krugu muzeja...

Na sajtu

B sa svojom majkom, raspravljaju se u taksiju ispred Takašimaja. N uživa u džointu na stepenicama Meta. C kupuje nove cipele za školu kod Barnija. I poznata, visoka, jezivo lepa plavuša izlazi iz voza, koji je iz Nju Hejvena stigao na stanicu Grand central. Otprilike joj je sedamnaest godina. Da li je moguće? S se vratila?!



DEVOJKA KOJA ODLAZI U INTERNAT, ODAKLE JE IZBACUJU, I ONA SE VRAĆA

Da, S se vratila iz internata. Kosa joj je duža i svetlija. Njene plave oči izgledaju veoma misteriozno zbog tajni koje kriju. Nosi istu staru fenomenalnu odeću, sada već pohabanu olujama Nove Engleske. Ovog jutra, S-in smeh odzvanjao je stepeništem Meta, gde više nećemo moći da uživamo u dimu na brzaka i kapućinu, a da ne vidimo nju kako nam maše iz stana svojih roditelja, koji se nalazi odmah preko puta. Počela je da grize nokte, što nas još više čudi, i mada umiremo od želje da saznamo zašto su je izbacili iz internata, nećemo da je pitamo, jer bismo voleli da je tamo i ostala. Ali, S je definitivno ovde.

Za svaki slučaj, treba svi da sinhronizujemo svoje satove. Ako ne budemo oprezni, S će osvojiti naše nastavnike, nosiće onu haljinu u koju mi nismo mogle da udjemo, poješće poslednju maslinku, seksaće se u krevetu naših roditelja, prosipaće kampari po našim tepisima, ukrašće srca naše braće i naših momaka, i, jednostavno, uništiti naše živote i sve nas ispizdeti.

Posmatraću pažljivo. Posmatraću sve nas. Biće ovo luda i opaka godina. Osećam to.

Kao i u svim socnim pricama,sve je pocelo na zurci

''Citavog jutra sam u sbojoj sobi gledala TV, da ne bih morala da doruckujem sa njima'' , pricala je Bler Valdorf svojim najboljim prijateljicama, s'kojima ide u isto odeljenje u skoli Konstans Bijar, Kejti Farkas i Izabel Kouts. ''Mama mu je spremila omlet. Nisam ni znala da ume da koristi sporet.''
Bler je sklonila svoju dugu, tamnosmedju kosu iza uva, i cugnula majcin stari viski iz kristalne case koju je drzala u ruci. Ovo joj je vec drugi.
''Koje si emisije gledala?'', pitala je Izabel, uklanjajuci, pri tom zalutalu dlaku sa Blerinog kasmirskog dzempera.
''Koga je briga'', rekla je Bler, trupnuvsi nogom. Nosila je svoje nove baletanke. Izgledala je veoma formalno i pristojno u skolskoj uniformi, sto moze da je prodje, jer zacas moze da se predomisli i obuje svoje kicaste cizme do kolena, sa spicastim vrhom, i onu seksi metalik suknju, koju njena majka mrzi. Abrakadabra, i postace rok zvezda, seksi mackica. Mijau.
''Poenta je da sam celog jutra zaglavila u svojoj sobi zbog njihovog ljigavog romanticnog dorucka u njihovim uparenim bademantilima od crvene svile. A, uopste se nisu istusirali.'' Bler je popila jos jedan veliki gutljaj viskija. Jedini nacin da podnese pomisao da njena majka spava s'tim covekom, bio je da se napije - da se urolja.
Sreca da Bler i njene drugarice poticu iz onih porodica u kojima je pijenje sasvim normalna stvar, kao izduvavanje nosa. Njihovi roditelji veruju u kvazievropsku ideju da sto je alkohol dostupniji deci, to su manje sanse da ce ga ona zloupotrebljavati. Tako Bler i njene prijateljice mogu da piju sta god hoce, kad god hoce, dok god zadrze dobar uspeh u skoli i dobar izgled i ne obrukaju sebe ili svoje porodice povracanjem na javnom mestu, pisanjem u pantalone ili divljanjem po ulicama. Isto vazi i za sve ostalo, kao sto su seks ili droge – dok god pazis na porodicni ugled, sve je u redu.
Al', drz'te gacice. Kasnije cemo o tome.
Covek zbog kog je Bler bila tako uznemirena jeste Sajrus Ruoz, novi decko njene majke. Upravo u tom trenutku, Sajrus Rouz je stajao na drugom kraju dnevne sobe i docekivao goste koji su pristizali na veceru. Izgledao je kao neko ko bi vam pomogao da izaberete cipele kod Saksa - celav, ako se izuzmu mali cupavi brkovi, u sjajnom plavom odelu sa dvorednim kopcanjem, koje jedva da je pokrivalo njegov debeli stomak. Neprestano je zveckao sitninom u svom dzepu, a kada je skinuo sako, ispod njegovog pazuha videle su se velike, gadne fleke od znoja. Smejao se glasno i bio je vrlo fin prema Blerinoj majci. Ali, on nije Blerin otac. Prosle godine, Blerin otac je pobegao u Francusku s'jednim muskarcem.
Bez zezanja. Zive u dvorcu i zajedno upravljaju vinogradom. Kad malo razmislis, to je bas kul.
Naravno da Sajrus nije kriv ni za sta od toga, ali Bler to nije brinulo. Sto se nje tice, Sajrus je totalni drkadzija i debeli luzer.
Ali, Bler ce veceras morati da trpi Sajrusa Rouza, jer je vecera, koju njena majka priredjuje, u njegovu cast, a svi prijatelji porodice Valdorf dosli su da ga upoznaju: supruznici Bas, sa sinovima Cakom i Donaldom; gospodin Farkas, s cerkom Kejti; cuveni glumac Artur Kouts,njegova zena Titi i njihove cerke Izabel, Redzina i Kamila; kapetan i gospodja Arcibald i njihov sin Nejt. Jednini koji nedostaju su gospodin i gospodja Van der vudsen, cija su cerka, tinejdzerka Serena, i Erik na skolovanju van grada.
Blerina majka je cuvena po svojim vecerama, a ova joj je prva posle sramnog razvoda. Potkrovlje porodice Valdorf, tog leta renovirano za velike pare, u tamnocrvenim i cokoladnobraon tonovima, bilo je prepuno antikvarnih predmeta i umetnickih dela, koja bi impresionirala svakog ko zna ista o umetnosti. Nasred stola u dnevnoj sobi stajala je ogromna srebrna cinija, puno belih orhideja, maca i grancica kestena - moderna ikebana iz Takasimaja, radnje s luksuznom robom na Petoj aveniji. Kartice s imenom, ukrasene zlatnim listovima, bile su postavljene na svaki tanjir. U kuhinji, kuvarica Martaje sufleu pevala pesme Boba Marlija, a trapava irska sobarica, Ester, jos nikome nije prosula viski na odelo, hvala Bogu.
Bler je sada bila ta koja je postala trapava. A, ako Sajrus Rouz ne prestane da maltretira Nejta, njenog decka, morace da ode do njih i prospe svoj viski po njegovim sugavim italijanskim cipelama.
''Ti i Bler se vec dugo zabavljate, jel' da?'' rekao je Sajrus, munuvsi Nejta u ruku. Pokusavao je da natera klinca da se malo opusti. Sva ova deca s Gornjeg Ist Sajda previse su ustogljena.
To on misli. Samo im daj malo vremena, pa ces videti.
''Spavao si sa njom?'' pitao je Sajrus.
Nejt je postao crveniji od mebla na francuskom divanu iz 18. veka, pored koga je stajao. ''Pa, znamo se, prakticno, od rodjenja'', promucao je. ''Ali, izlazimo tek, kao, godinu dana. Ne zelimo sve da pokvarimo, znate, srljajuci, pre nego sto budemo spremni?'' Nejt je samo ponavljao zvaku koju mu je Bler davala kad god bi je pitao da li je spremna da to uradi ili ne. Ali, prica sa deckom majke svoje devojke. Sta bi trebalo da kaze: ''Brate, da je po mom, mi bismo to radili u ovom trenutku?''
''Apsolutno'', rekao je Sajrus Rouz. Mesnatom rukom stegao je Nejtovo rame. Oko njegovog zglavka bila je obmotana jedna od onih Kartijeovih zlatnih narukvica za manzetne, koju jednom zasrafis, i vise nikad je ne skines – bile su veoma popularne osamdesetih i ne tako popularne danas, osim ako stvarno ne padate na sav taj fazon retro osamdesetih. Halo?
''Dozvoli da ti dam jedan savet'', rekao je Sajrus Nejtu, kao da ovaj, pa, ima nekog izbora. ''Ne slusaj ni reci od onoga sto devojke govore. Devojke vole iznenadjenja. Zele da im budes zanimljiv. Znas na sta mislim''
Nejt je klimnuo glavom, mrsteci se. Pokusavao je da se priseti kad je poslednji put iznenadio Bler. Jedino cega se setio bilo je kada je otisao po nju na cas tenisa, i kupio joj sladoled u kornetu. To je bilo pre vise od mesec dana, a to je i prilicno jeftino iznenadjenje, po svim standardima. Ako nastave ovim tempom, on i Bler nikad nece stici do seksa.
Nejt je bio jedan od onih decaka koje pogledate i dok ih gledate, znate da misle – ta devojka ne moze da skine pogled sa mene jer sam tako dobar frajer. Iako on uopste nije bio umisljen zbog toga. Ne moze da ne bude dobar tip kad je, jednostavno, rodjen takav. Jadan on.
Te veceri, Nejt je nosio kasmirski dzempek na V-izrez, mahovinasto zelene boje, koji mu je Bler poklonila proslog Bozica, kad ih je njen otac odveo na nedelju dana na skijanje u San Veli. Bler je kradom usila zlatni privezek u obiku srca na unutrasnju stranu jednog rukava, kako bi Nejt uvek nosio njeno srce na svojoj ruci. Bler je volela da misli o sebi kao beznadeznom romanticaru, poput glumica iz starih filmova, Odri Hepbern i Merlin Monro. Stalno je izmisljala zaplete za film u kojem, u tom trenutku, igra glavnu ulogu, u filmu, koji je njen zivot.
''Volim te'', Bler je, promuklim glasom, rekla Nejtu, kad mu je poklanjala dzemper.
''I ja tebe'', odgovorio je Nejt, iako nije bio sasvim siguran da li je to tacno ili nije.
Kad je obukao dzemper, bio je tako zgodan u njemu, da je Bler pozelela da vrisne i pocepa odecu sa sebe. Ali, ucinilo joj se da nije nimalo lepo da vristi u trenutnom zanosu – tako nesto prilici vise fam fatal, nego devojci koja dobija momka – pa je Bler cutala, trudeci se da ostane krhka i kao beba-pticica u Nejtovom narucju. Dugo su se ljubili, obrazi su im bili vreli i hladni u isto vreme, jer su celog dana bili na stazama. Nejt je upleo svoje prste u Blerinu kosu i oborio je na hotelski krevet. Bler je podigla ruke iznad glave i pustila Nejta da pocne da je skida, dok nije shvatila kuda to vodi, i da to, ipak, nije film, vec stvarnost. Tako je, kao svaka dobra devojka, sela na krevet i naterala Nejta da prestane.
Nastavila je da ga zaustavlja sve do danas. Pre samo dve noci, Nejt je dosao kod nje posle jedne zurke, s poluispijenom flasom brendija u dzepu, legao na njen krevet i promrmljao: ''Zelim te, Bler''. Bler je opet pozelela da vrisne i skoci na njega, ali oduprla se tome. Nejt je zaspao i tiho hrkao, a Bler je lezala pored njega i zamisljala da su ona i Nejt zvezde filma, u kojima su njih dvoje u braku, a on ima problema sa picem, ali ona ce uvek biti uz njega i zauvek ce ga voleti, cak i ako se on, povremeno, upisa u krevet.
Bler nije pokusavala da glumi flertusu, jednostavno, nije bila spremna. Ona i Nejt jedva da su se videli preko leta, jer je ona isla u onaj uzas od kampa za intezivni trening teniske skole u Severnoj Karolini, a Nejt je isao na jedrenje sa svojim ocem, duz obale Mejna. Bler je zelela da se uveri da ce se, i kad provedu ceo raspust jedno bez drugog, oni i dalje voleti vise nego ikad. Zelela je da saceka sa seksom do svog sedamnaestog rodjendana, sledeceg meseca.
Ali, sad joj je bilo dosta cekanja.
Nejt izgleda bolje nego ikad. Mahovinastozeleni dzemper je njegove oci obojio u tamno, iskricavozeleno, a njegova talasasta kosa je, posle leta provedenog na okeanu, prosarana zlatnoplavim pramenovima. I, tek tako, Bler je znala da je spremna. Uzela je jos jedan gutljaj viskija. O, da. Definitivno je spremna.

S se vratila

"Cao,cao,cao!" gukala je Blerina majka,ljubeci glatke,upale obraze svakog Van der Vudsena.
cmok,cmok,cmok,cmok, cmok!

"Znam da nisi ocekivala Serenu,mila",prosaputala je gospodja Van der Vudsen,zabrinutim poverljivim tobom.
"Nadam se da je u redu"
"Naravno.Da,bas lepo",odgovorila je gospodja Valdorf. "Jesi li dosla kuci za vikend,Serena?"

Serena van der Vudsen je odricno zatresla glavom,i Ester,sobarici,predala svoj klasicno krojeni Barberi mantil.
Zalutali pramen plave kose gurnula je iza uva i nasmesila se svojoj domacici.
Kad se Serena smejala,koristila je svoje oci-te tamne,skoro teget oci. To je osmeh koji mozete samo pokusati da oponasate,kreveljeci se,ispred ogledala u kupatilu,kao kreten. Magnetski privlacan,presladak,ne mozes da skines pogled sa mene jel' da - osmeh,koji supermodeli usavrsavaju godinama. E pa,Serena se tako smejala bez imalo truda.
"Ne,ovde sam da... ",zaustila je Serena.
Njena majka ju je zurno prekinula. "Serena je odlucila da inernat nije za nju",izjavila je,tapkajuci lezerno svoju kosu,kao da je to nebitno.Ona je bila sredovecni primerak totalnog kuliranja.
Citava porodica Van der Vudsen bila takva. Svi su bili visoki,plavi,vitki i super uravnotezeni i nikad nisu radili nista- igrali tenis,zaustavljali taksi,jeli spagete,isli u toalet -a da ne zadrze svoj mir. Narocito Serena. Ona je bila obdarena onim specijalnim kul izgledom,koji se ne moze dobiti kupovinom prave tasnice ili pravih farmerki. Ona je bila devojka koju svaki decko zeli da ima,i kakva svaka devojka zeli da bude.
"Serena se sutra vraca u Konstans",rekao je gospodin Van der Vudsen,gledajuci svoju cerku celicno plavim ocima,s mesavinom ponosa i neodobravanja,poput sove,zbog cega je izgledao strasniji nego sto je u stvari.
"Dobro,Serena. Divno izgledas,mila.Bler ce biti odusevljena sto te vidi" vezla je Blerina majka.
"Ko mi kaze",rekla je Serena grleci je. "Pogledajte kako ste mrsavi! I kuca izgleda fantasticno. Vau. Umetnost vam je strava!"
Gospodja Valdorf se smesila,ocigledno zadovoljna i obavila ruku oko Sereninog dugog,tankog struka. "Draga,zelim da upoznas mog izuzetnog prijatelja,Sajrusa Rouza",rekla je. "Sajruse,ovo je Serena"
"Lepotica",zamumlao je Sajrus Rouz. Poljubio je Serenu u oba obraza i zagrlio malo previse snazno. "A i dobro se grli " dodao je Sajrus,pljesnuvsi Serenu po guzi.
Serena se zakikotala ali se nije trgla. U poslednje dve godine provela je mnogo vremena u Evropi i navikla je da je grle bezopasni,napaljeni evropski vataci,koji su smatrali da je nacisto neodoljiva. Bila je pravi magnet za vatace.
"Serena i Bler su naj,naj, najbolje drugarice",Elenor Valdorf je objasnila Sajrusu. "Ali Serena je u jedanaestom razredu otisla na Akademiju Hanover i celo leto provela putujuci.Jadnoj Bler bilo je tako tesko bez tebe,ovih godinu dana,Serena",rekla je Elenor,dok su joj se oci maglile od suza. "Narocito zbog razvoda. Ali,sad si se vratila. Bler ce biti tako drago."
"Gde je ona?" upitala je Serena znatizeljno,njena savrsena bleda koza dobila je ruzicast sjaj pri pomisli da ce ponovo videti staru prijateljicu.Propela se na vrhove prstiju i istezala vrat ne bi li ugledala Bler,ali ubrzo je bila opkoljena roditeljima Arcibaldovima,Koutsovima,Basovima i gospodinom Farkasom-koji su je,svi redom izljubili i pozeleli dobrodoslicu.
Serena ih je radosno izgrlila. Ovi ljudi su cinili njen dom a dugo je bila odsutna. Jedva je cekala da se njen zivot ponovo vrati u normalu. Ona i Bler ce zajedno ici do skole,umesto na dvocas fotografije. Ici ce u Sip medou u Central parku,lezace na ledjima,fotografisace golubove i oblake,pusiti pljugu i cirkati koka kolu i osecace se kao ludi umetnici.Ponovo ce ispijati koktele u Star foajeu hotela Tribeka star,u kojem uvek i prespavaju,jer se previse olese da bi stigle do kuce,pa noc provedu u apartmanu koji koji roditelji Caka Basa tamo imaju. Sedece na Blerinom krevetu s baldahinom i gledati filmove sa Odri Hepbern,nosice starinsko rublje i pice dzin i sok od limete. Kao i uvek,varace na testu latinskog amo,amas,amat jos uvek je trajnim markerom istetovirano na unutrasnjoj strani njenog lakta(Hvala Bogu na tri-cetrvt rukavima!). Vozikace se starim nadzornikovim bjuik karavanom na imanju Blerinih roditelja u Ridzfildu,u Konektikatu,pevajuci glupave himne koje pevaju u skoli i ponasace se kao lude babuskere. Puskice na ulaze kuca od fasadne cigle,svojih drugova iz odeljenja,zazvonice na vrata i onda zbrisati. Povesce Blerinog mladjeg brata Tajlera,do Donjeg Ist Sajda i meriti koliko mu treba do kuce-sto je u stvari dobro delo,jer se Tajler najbolje snalazi na ulici,od svih decaka u skoli Sent Dzordz.Ici ce s velikom ekipom da skacu u klubu i izgubice pet kilograma samo od preznojavanja u svojim koznim pantalonama.Iako nisu debele.
Ponovo ce biti dobre,stare fantaticne one same,kao sto su uvek bile. Serena je veoma nestrpljiva.
"Doneo sam ti pice",rekao je Cak Bas,odgurujuci roditelje s puta i dajuci Sereni casu Viskija. "Dobro dosla natrag",dodao je,saginjuci se da poljubi Serenu u obraz namerno promasujuci tako da su se njegove usne spustile na njena usta.
"Nimalo se nisi promenio",rekla je Serena i prihvatila pice.Potegla je veliki cug. "Pa,jesam li ti nedostajala?"
"Ti meni? Pitanje je jesam li ja nedostajao tebi! Hajde lutko,pljuni. Zasto si se vratila? Sta se dogodilo? Imas li decka?"
"ma hajde Cak." Rekla je Serena,stezuci njegovu ruku. "Znas da sam se vratila jer te strasno zelim.Oduvek sam te zelela"
Cak se povukao korak nazad i procistio grlo,zajapurenog lica. Uhvatila ga je bez garda,sto retko kome polazi za rukom.
"Pa rezervisan sam celog ovog meseca,ali mogu da te stavim na listu cekanja",odbrusio je,pokusavajuci da se sabere.
Ali Serena gotovo da ga vise nije ni slusala. Nejt je stajao pokraj vrata koja vode u hodnik,a Bler stajala uz njega pognute glave,i igrala se dugmetima svog crnog dzempera.Nejt je gledao pravo u Serenu,a kad se nje pogled sreo sa njegovim,ugrizao se za donju usnu,kao sto uvek radi kad je nervozan. Onda se osmehnuo.
Taj osmeh.Te oci. To lice.
"Dolazi ovamo",jedva je prozborila Serena mahnuvsi rukom. Srce joj je brze zalupalo kako je Nejt krenuo prema njoj.Izgleda bolje nego sto ga pamti,mnogo bolje.
Nejtovo srce tuklo je jos brze od njenog.
"Zdravo,ti",uzdahnula je Serena,kad ju je Nejt zagrlio.Mirise isto,kao i uvek.Kao najcistiji,najsladji decko na planeti. Sereni su nagrnule suze na oci i zarila je lice u Nejtove grudi. Sad je stvarno stigla kuci.
Nejtovi obrazi postali su crveni kao rak. Smiri se,govorio je sebi.Ali nije mogao da se smiri. Zeleo je da podigne i zavrti oko sebe i izljubi je svud po licu,hiljadu puta. "Volim te ' hteo je da vikne,ali nije. Nije mogao
Nejt je bio jedini sin mornarickog kaptena i hostese Francuskog drustva.Njegov otac je bio pravi morski vuk i izuzetno zgodan,ali malo siromasan na polju neznosi.Njegova majka bila je potpuno suprotnost ocu,uvek bdila nad Nejtom i bila sklona emotivnim napadima,tokom koji se zakljucavala u spavacu sobu,s bocom sampanjca i zvala svoju sestru na svoju jahtu u Monaku. Nesrecni Nejt bio je uvek na ivici da kaze sta stvarno oseca,ali nije zeleo da napravi scenu ili kaze nesto zbog cega bi kasnije zazalio.Umesto toga,Nejt je cutao i pustao druge da upravljaju brodom dok je on lezao u uzivao u ljuljuskanju talasa.
Mozda izgleda kao opasan tip,ali je kao beba.
„Pa sta si radila?“ Nejt je pitao Serenu,pokusavajacu da dise normalno. „Nedostaja si nam“
Primecujete kako nema petlju da kaze „meni si nedostajala?“
„Sta sam radila?“ ponovila je Serena njegove reci. Zakikotala se. „Kad bi samo znao,Nejte.Bila sam tako,tako,losa devojcica“
Nejt je instiktivno stisnuo pesnice.Covvece,o Covece,kao mu je samo nedostajala
***
Ignorisan kao i uvek Cak se iskrao od Serene i Nejta i presao preko sobe,do Bler,koja je ponovo stajala sa Kejti i Izabel.
„Kladim se u hiljadu kinti da su je izbacili“ saopstio im je Cak „I,zar ne izgleda karano?Mislim da su je bas jebali.Mozda je tamo organizovala neki lanac prostitucije.Meri Adam Akademije Hanover“,dodao je smejeci se svojoj glupavoj Sali.
„I ja mislim da izgleda,nekako,izgubljeno“izjavila je Kejti „Mozda je na heroinu“
„Ili nekom leku,koji se dobija na recept“rekla je Izabel,“Znate kao valijum ili prozak.Mozda je totalno odlepila“
„Moze i sama da pravi ekstazi“slozila se Kejti.“Uvek je imala pet iz hemije“
„Ja sam cuo da se pridruzila nekakvoj sekti“,dodao je Cak. Kako isprali su joj mozak i sad misli samo na seks i kao mora sve vreme da radi ono.“
Kad ce vec jendom,ta vecera? Pitala se Bler,iskljucujuci se iz lupetanja svojih prijatelja.
Zaboravila je da kaze kako je koza savrsena.Koliko su joj noge duge i vitke.Kako izgledaju Nejtove oci kad je gleda-kao da ne zeli ni da trepne.Nikad ne gleda Bler takvim pogledom.
„Hej,Bler.Serena ti je sigurno rekla da se vraca“.rekao je Cak“ Hajde pricaj.O cemu se tu radi?“
Bler je bledo buljila u njega,sitno,seksi lice se zacrvenelo.Istina je da sa Serenom nije ozbiljno razgovovarala duze od godinu dana.
U pocetku kad je posle druge godine Serena otisla u internat stvarno je nedostajala Bler. Ali uskoro je postalo jasno koliko je lakse blistati kad nema Serene u blizini.Odjednom je Bler bila najlepsa,najpametnija,najfensi i najvidjenija devojka u prostoriji.Ona je postala ta u koju svi gledaju. Tako da je Bler prestala da zali sto Serena nije tu. Malo je osecala krivicu sto nije u kontaktu sa njom ali cak bi i taj oseccaj izbledeo kad od Serene primi lud i bezlican mejl u kojem pise kako je dobar provod u internatu.
„Stopirala do Vermonta da bih se vozila snoubordom i cele noci igrala sa najzescim frajerima!“
„Luda noc prosla noc.Do djavola,puca mi glava“
Poslednja vest koju je Bler primila od nje bila je razglednica proslog leta:
„Bler,napunila sedamnaest na Dan Bastilje. Francuska je zakon!! Nedostajes mi! Voli te Serena“,jedino sto je pisalo.
Bler je cusnula tu razglednicu u svoju staru kutiju od Fendi cipela u kojoj je drzala i sve druge uspomene na njihovo prijateljstvo.Prijateljstvo koje ce joj uvek biti drago,ali za koje je do malopre mislila da je zavrseno.
Serena se vratila.Poklopac s kutije od cipela je podignut i sve ce poonovo postati onako kako je bilo pre nego sto je ona otisla. Kao i uvek bice Serena i Bler,Bler i Serena,pri cemu ce Bler biti niza,deblja,manje zanimljiva i manje pametna najbolja drugarica plave naddevojke,Seren van der Vudsen.
Ili nece.Nece,ako se Bler pita.
„Sigurno si veoma uzbudjena sto je Serena ovde“ cvkutala je Izabel.Ali kad je videla Blerinu facu,promenila je pesmu. „Naravno da ce je primiti natrag u Konstans.To je tako tipicno.Previse su ocajni da bi izgubili bilo koga od nas“ Izabel je spustila ton. „Cula sam da je proslog proleca Serena ludovala s nekom gradskom facom,gore u Nju Hempsiru. Imala je abortus“dodala je.
„Kladim se da joj to nije prvi“ rekao je Cak.
„Pogledajte je samo“
Poslusali su ga.Svo cetvoro su pogledali u Serenu,koja je jos uvek veselo cavrljala sa Nejtom. Cak je video devojku koju zeli da kresne,jos odkad je prvi put zeleo da spava sa devojkama-prvi razred,mozda? Kejti je videla devojku koju kopira,otad je pocela sama seci da kupuje odecu-treci razred? Izabel je videla devojku koja je u Bozicnoj predstavi u crkvi Hevenli rest bila pravi andjeo,s krilima napravljenim od pravog perja,dok je Izabel bila beznacajni pastir,i jos obucena u platno za vrece.Opet treci razred. I Kejti i Izabel su videle devojku koja ce im jednog dana ukrasti Bler i ostaviti same jednu s drugom,a cak i sama pomisao na to bila je previse dosadna.A,Bler je videla Serenu,svoju najbolju drugaricu,devojku koju ce uvek voleti i mrzeti.Devojku kojoj nikad nece biti do ramena i koju je tako zarko pokusala da zameni.Devojkku koju je zelela da svi zaborave.
Jedno deset sekuundi,Bler je pomisljala da svojm prijateljima kaze istinu: ona nije znala da se Serena vraca.Ali ,kako bi to izgledalo? Bler je navodno,uvek u toku svih desavanja,a koliko upucena bi izgledala ako ima prizna da nema pojma o Sereninom povratku ,kad njeni prijatelji izgleda znaju tako mnogo? Bas i nije mogla da stoji tu,I nista ne kaze. To bi bilo previse providno.Ona je uvek imala nesto da kaze. Osim toga,ko zeli da cuje istinu,kad je istina tako neverovatno smarajuca? Bler zivi za dramu. Ovo je njena sansa.
Bler je procistila grlo „Sve se desilo sasvim... iznenada.“rekla je tajanstveno.
Spustila je pogled i igrala se malim prstenom sa rubinom koji nosi na srednjem prstu desne ruke. Film je poceo a Bler se zagrevala.
„Mislim da je Serena prilicno sjebana zbog toga.Ali obecala sam joj da necu nista reci“ dodala je.
Njeni prijatelji su klimnuli glavama,kao da savrseno razumeju.To je zvucalo ozbiljno i socno.a najbolje je sto je zvucalo kao da Serena sve poverava Bler. Samo,kad bi Bler pisala ostatak scenarija za taj film,ona bi,sigurno,dobila momka.A Serena bi mogla da igra devojku koja pada sa litice i razbija lobanju o stenu,onda je zivu pojedu gladni lesinari,i nikad je niko vise ne vidi.
„Oprezno Bler“upozorio je Cak,pokazujuci glavom na Serenu i Nejta koji su jos uvek tiho razgovarali preko sanka ne skidajuci pogled jedno drugom s lica,ni za trenutak. „Izgleda da je Serena nasla svoju sledecu zrtvu.“

S i N

Serena je Nejtovu ruku opusteno drzala u svojoj, ljuljajuci je napred – nazad.
„Secas se Baka Golaca?“ pitala ga je, smejuci se tiho.
Nejt se zakikotao, jos uvek postidjen, i posle svih ovih godina. Bak Golac je bio Nejtov alter ego, izmisljen na zurci, u osmom razredu, kad se vecina njih napila po prvi put u zivotu. Posle sest ispijenih piva, Nejt je skinuo kosulju, a Serena i Bler su crnim markerom na njegovim grudima nacrtale budalastu facu, s konjskim zubima. Iz nekog razloga, ta zvrljotina je probudila djavola u Nejtu i on je zapoceo igru pijanih fota. Svi su seli u krug, a Nejt je stajao u sredini, s udzbenikom latinskog u ruci i izvikivao glagole da ih oni konjugiraju. Prvi koji pogresi morao je da pije i poljubi Baka Golaca. Naravno da su svi zabrljali, i momci i devojke podjednako, tako da se Baku bas posrecilo te veceri. Sledeceg jutra, Nejt je pokusao da se pravi da se nista nije dogodilo, ali dokaz je bio ucrtan u njegovu kozu. Trebalo mu je dve nedelje da Baka spere tusiranjem.
„A Crvenog mora?“ pitala je Serena. Proucavala je Nejtovo lice. Nijedno od njih nije se sad smejalo.
„Crveno more“, ponovio je Nejt, daveci se u tamnoplavim jezerima njenih ociju. Naravno da se seca. Kako bi mogao da zaboravi?
Jednog vrelog avgustovskog vikenda, leto posle desetog razreda, Nejt je bio u gradu, s ocem, dok je ostatak porodice Arcibald jos bio na Mejnu. Serena je bila u svojoj seoskoj vili u Ridzfildu, u Konektikatu, i, od silne smaracine, obojila je svaki nokat na rukama i nogama lakom razlicite boje. Bler je jos bila u zamku Valdorfovih u Gleniglzu u Skotskoj, na vencanju svoje tetke. Ali, to nije sprecilo dvoje njenih najboljih prijatelja da se dobro provode bez nje. Kad je Nejt nazvao, Serena je, odmah uskocila na voz iz Nju Hejvena i stigla na stanicu Grand central.
Nejt je sacekao Serenu, na peronu. Ona je sisla sa voza, obucena u svetloplavu svilenu haljinu na bretele i roza gumene japanke. Plava kosa joj je padala slobodno, tek dodirujuci njena gola ramena. Nije nosila torbu, cak ni novcanik ili kljuceve. Nejtu je izgledala kao andjeo. Kakav je on sreckovic. Nista lepse u zivotu od trenutka kad je Serena dotapkala niz peron, bacila mu se oko vrata, i poljubila ga u usta. Taj divan poljubac iznenadjenja.
Prvo su pili martinije u malom baru na spratu, pored ulaza iz Avenije Vanderbilt, u Grand central. Onda su taksijem, preko Park avenije, stigli do Nejtove kuce, u Osamdeset drugoj ulici. Njegov otac je, tog dana, primao delegaciju stranih bankara i trebalo je da stigne kuci tek kasno uvece, tako da su Serena i Nejt imali celu gajbu samo za sebe.
Cudno, ali to je bio prvi put da su njih dvoje bili sami zajedno i da su bili svesni te cinjenice.
Nije im dugo trebalo.
Sedeli su u vrtu, pili pivo i pusili cigarete. Nejt je nosio rolku dugih rukava, a vreme je bilo veoma toplo, pa ju je skinuo. Njegova ramena bila su pokrivena sitnim pegicama, a ledja su mu bila misicava i pocrnela, jer je mnogo sati proveo na doku, gradeci jedrenjak, sa svojim ocem, gore u Mejnu.
I Sereni je bilo vruce, pa je usla u fontanu. Sedela je na kolenu mermerne Miloske Venere, prskajuci se vodom, dok joj haljina nije bila nacisto natopljena.
Nije bilo tesko uvideti ko je prava boginja. Venera izgleda kao dzombasta hrpa mermera, u poredjenju sa Serenom. Nejt je nesigurnim korakom usao u fontanu, pored Serene, a ubrzo potom, njih dvoje su pocepali odecu jedno s drugog. Bio je to, ipak, avgust. Jedini nacin da izdrzite u gradu, u avgustu, jeste da se skinete goli.
Nejt je bio zabrinut zbog bezbedonosnih kamera, koje su njegovu kucu snimale sve vreme, sprednje i dvorisne strane, zato je Serenu odveo u kucu, u spavacu sobu svojih roditelja.
Zna se sta je posle bilo.
Oboma je to bio prvi put. Bilo je trapavo i bolno i uzbudljivo i zabavno, i tako slatko da se nisu setili da se osecaju neprijatno. Bilo je upravo onako kako biste zeleli da vam bude prvi put, i uopste nisu zalili. Posle su ukljucili televizor, koji je bio namesten na kanalu gde je bio prikazivan dokumentarac o Crvenom moru.
Serena je mislila da je to urnebesno smesno.
„Ti si razdvojio moje Crveno more!“ vristala je od smeha i sabijala Nejta u jastuke.
Nejt se smejao i zamotao je u carsav, kao mumiju. „A sad cu te ostaviti ovde, kao zrtvu Svetoj Zemlji“, rekao je dubokim glasom, kao iz horor filmova.
Jeste je ostavio, ali nakratko. Ustao je i narucio pravu gozbu kineske hrane i loseg belog vina. Lezali su u krevetu, jeli i pili, a on je, jos jednom, razdvojio njeno Crveno more, pre nego sto je nebo postalo tamno, a zvezde zasvetlucale u sumrak.
Nedelju dana kasnije, Serena je otisla u internat, u Akademiju Hanover, dok su Nejt i Bler ostali u Njujorku. Sve do ovog trenutka, Serena je svaki raspust provodila van grada – austrijski Alpi za Bozic, Domikanska republika za Uskrs, letnje putovnje po Evropi. Ovo je prvi put da se vratila, prvi put da su se ona i Nejt videli, od razdvajanja Crvenog mora.
„Bler ne zna, zar ne?“ tiho je upitala Nejta.
Koja Bler? Mislio je Nejt, koji je, na trenutak, doziveo amneziju. Odmahnuo je glavom. „Ne“, rekao je. „Ako joj ti nisi rekla, onda ne zna.“
Ali, Cak Bas je znao, sto skoro da je bilo jos gore. Nejt se ofirao na zurci, pre samo dve veceri, u pijanom napadu totalnog kretenizma. Pili su zestinu, a Cak je pitao: „Dakle, Nejte. Koji je bio tvoj najbolji jeb svih vremena? Hocu reci, ako si to, uopste, do sada radio.“
„Da znas da jesam, i to sa Serenom van der Vudsen“, duvao se Nejt, kao idiot.
A Cak tu informaciju sigurno nece dugo zadrzati za sebe. Previse je pikantna i strasno korisna. Cak ne mora da procita onu knjigu Kako steci prijatelje i uticati na ljude. On ju je napisao, jeb’o te. Mada mu ne ide bas najbolje na polju prijateljstva.
Cinilo se da Serena ne primecuje Nejtovo nelagodno cutanje. Uzdahnula je, spustajuci glavu na njegovo rame. Vise ne mirise na Sanel Kristal, kao pre. Sada mirise na med i sandalovinu i ljiljane – mesavinu esencijalnih ulja, koju sama pravi. Bas kao i Serena, ta mesavina je sasvim neodoljiva, ali na nekom drugom bi, verovatno, mirisala kao pseca kaka.
„Sranje. Uzasno si mi nedostajao, Nejte“, rekla je. „Volela bih da si mogao da vidis sta sam sve izvodila. Bila sam tako losa.“
„Kako to mislis? Sta si to, tako strasno lose, radila?“ pitao je Nejt, s mesavinom straha i uzbudjenja. Nakratko ju je zamislio kako organizuje orgije u svojoj sobi Akademije Hanover i ima avanture sa starijim muskarcima, po hotelskim sobama u Parizu. Voleo bi da ju je posetio u Evropi, ovog leta. Oduvek je zeleo da to uradi u hotelu.
„I bila sam tako losa drugarica, takodje“, nastavila je Serena. „Jedva da sam razgovarala sa Bler, otkad sam otisla. A toliko stvari se izdesavalo. Vec vidim da je ljuta. Jos me nije ni pozdravila.“
„Nije ljuta“, rekao je Nejt. „Mozda je samo nesigurna.“
Serena ga je pogledala. „Da“, rekla je, zezajuci ga. „Bler je nesigurna. Kad je to Bler, ikad, bila nesigurna?“
„Pa, nije ljuta“, insistirao je Nejt.
Serena je slegla ramenima. „U svakom slucaju, bas je strava sto sam ponovo ovde, s vama. Radicemo sve kao nekad. Bler i ja cemo bezati s casova i sacekati te na krovu Meta, onda cemo otrcati do onog starog bioskopa, pored hotela Plaza i gledati film nekog cudaka, dok ne dodje vrema za koktele. Ti i Bler cete zauvek ostati zajedno, a cu vam biti kuma na vencanju. I bicemo srecni zauvek, bas kao u filmovima.“
Nejt se namrstio.
„Ne pravi takvu facu, Nejte“, rekla je Serena, kroz smeh. “To ne zvuci tako lose, zar ne?“
Nejt je slegnuo ramenima. „Ne, valjda zvuci dobro“, rekao je, mada je bilo jasno da ne veruje u to sto govori.
„Sta zvuci dobro?“ pitao je neko, osornim tonom.
Zateceni, Nejt i Serena su brzo sklonili pogled jedno s drugog. Bio je Cak, a sa njim i Kejti, Izabel i poslednja, ali ne i najmanje vazna, Bler, koja je stvarno izgledala veoma nesigurno.
Cak je pljesnuo Nejta po ledjima. „Zao mi je, Nejte“, rekao je. „Ali, ne mozes cele noci da obradjujes Van der Vudsenovu, znas.“
Nejt je frknuo i iskapio pice. Ostao je samo led.
Serena je pogledala Bler. Ili je, bar, pokusala to da ucini. Bler je pravila veliku frku od zatezanja svojih crnih carapa, povlaceci ih, centimetar po centimetar, od svojih koscastih gleznjeva, sve do, tenisom oblikovanih, misica butina. Tako da je Serena odustala i poljubila prvo Kejti, zatim Izabel, a onda se okrenula ka Bler.
Bler nije mogla vecno zatezati carape, a da to ne postane smesno. Kad joj se Serena priblizila na samo nekoliko centimetara, ona je podigla pogled i pretvarala se da je iznenadjena.
„Cao, Bler“, rekla je Serena uzbudjeno. Ruke je spustila na remena svoje nize drugarice i sagla se da je poljubi u oba obraza. „Zao mi je sto te nisam zvala pre nego sto sam se vratila. Htela sam. Ali, bila sam u pravoj ludnici. Imam toliko toga da ti ispricam.“
Cak,Kejti i Izabel gurkali su jedno drugo laktovima i zurili u Bler. Svima je bilo prilicno jasno da je lagala. Pojma ona nije imala da se Serena vraca.
Blerino lice se upalilo.
Provaljena.
Nejt je primetio napetost, ali je mislio da potice iz sasvim drugog razloga. Da li je Cak vec rekao Bler? Da li je on provaljen? Nejt nije znao. Bler ga nije, cak, ni gledala.
Bio je to leden trenutak. Ne onakav kakav biste ocekivali da imate sa najstarijom, najbliskijom ortakinjom
Serenine oci su letele sa jednog lica na drugo. Jasno je bilo da je rekla nesto pogresno, i brzo se setila sta je to. Takvo sam govno, prekorila je sebe.
„Mislim, zao mi je sto te nisam zvala sinoc. Bukvalno sam se tek vratila iz Ridzfilda. Roditelji su me tamo krili dok nisu resili sta ce sa mnom da rade. Bilo mi je tako dosadno.“
Fino sam je izvukla.
Cekala je da joj se Bler zahvalno osmehne sto ju je spasila, ali Bler je samo pogledala Kejti i Izabel, da vidi da li su primetile da ju je Serena ofirala. Bler se ponasala cudno i Serena je pokusavala da suzbije napad panike. Mozda Nejt nije u pravu, mozda je Bler stvarno ljuta na nju. Serena je propustila toliko stvari. Razvod, na primer.
Jadna Bler.
„Sigurno ti je gadno bez tvog tate, ovde“, rekla je Serena. „Ali mama ti izgleda mnogo dobro, a Sajrus je nekako sladak, kad se naviknes na njega.“ Zakikotala se.
Ali, Bler se, jos uvek, nije smejala. „Mozda“, rekla je, zagledana kroz prozor, u tezgu sa hot dogom. „Verovatno se jos nisam navikla na njega.“

Upozorenje: Sva stvarna imena mesta, ljudi i dogadjaja, promenjena su ili skracena, da zastite nevinog. Sto ce reci mene.
Cao,narode!
S PRIMECENA KAKO DILUJE NA STEPENISTU META
Pa stvarno smo dobro poceli. Poslali ste more majlova i bilo mi je super zabavno da ih citam .Puno hvala. Zar nije dobar osecaj biti los?
Vas email:
P: cao tracaro
Cula sam za devojku u Nju Hempsiru koju je policija nasla golu u polju, sa gomilom mrtvih kokoski. Verovatno su mislili da se ona bavi nekakvim vudu sranjem ili necim slicnim. Mislis li da je to bila S ? Mislim, zvuci kao da je ona, jel’ da?
- Kejti3

O: Draga kejti3
- Ne znam, ali ne bi me iznenadilo. S je luda za piletinom. Jednom sam je videla u parku, kako jede dzambo kanticu przene piletine, ne disuci. Ali, tog dana je, kao, zesce duvala...

- P: Draga Tracaro
- Moje ime pocinje sa S i imam plavu kosu!! Takodje sam se tek vratila iz internata u svoju staru skolu u Nj. Tako su mi se smucila sva ta pravila, da nema alkohola u sobama, ni pusenja, ni momaka. Nego sad imam svoj stan I pravim zurku sledece nedelje – dolazis?
S969
- O: Draga S969
S o kojoj ja pisem jos uvek zivi sa svojim roditeljima, kao i vecina nas sedamnaestogodisnjaka, ti, kucko srecna.

- P: Sta ima tracaro?
Sinoc su neki momci koje znam nabavili saku pilula od neke plave ribe na stepenistu metropoliten muzeja umetnosti. Bile su nacisto ispecatirane slovom S slucajnost ili sta?
- O: Dragi Bezimeni ,
Vau, sve je sto imam da kazem...
-T


Tri Frajera I Dve Ribe
I i K ce se malo pomuciti da udju u one slatke haljinice koje su sopingovale u Bendelu, ako nastave svakog dana da navrcu u kafe Kod tri frajera na toplu cokoladu i pomfrit. Bila sam i sama da vidim oko cega je tolika frka i mogla bih reci da je konobar sladak, ako volite cupave usi, ali klopa je gora nego u Dzekson holu i prosek godina posetilaca je kao ok stotka...

Na sajtu
Č vidjen u Tifaniju kako za zurku kupuje jos jedan par dugmadi za manzetne s'monogramom. Halo? Ja cekam da me pozovu. B –ina mama vidjena kako se sa svojim novim covekom drzi za ruke u Kartijeru. Hm, kad ce svadba? Takodje, primeceno: devojka koja veoma lici na S , izasla sa klinike za venericne bolesti na Donjem Ist Sajdu. Nosila je gustu crnu periku i velike naocare za sunce. Jaka maska. Kasno iste veceri S vidjena kako se naginje kroz prozor svoje spavace sobe iznad Pete avenije, izgledajuci pomalo izgubljeno.
Pa ne skacite jos, dusice, stvari tek pocinju da postaju dobre.
Ovo je sve, za sada. Vidimo se sutra u skoli.

Znate da me volite,
tracara

Čuj pesmu andjela vesnika

„Dobro nam došle natrag, devojke“, rekla je gospodja Meklin, stojeći iza podijuma u vrhu školske sale. „Nadam se da ste svi imali fantastičan produženi vikend. Ja sam vikend provela u Vermontu i blo je apsolutno božanstveno.“
Svih sedam stotina učenica škole za devojke Konstans Bijar, uzrasta od vrtića da dvanaestog razreda, i pedeset nastavnika i članova nenastvnog osoblja diskretno se zakikotalo. Svi su znali da gospodja Meklin ima devojku u Vermontu. Zove se Vonda i vozi traktor. Gospodja Meklin na unutrašnjoj strni butine ima istetovirano: Provozaj me, Vonda.
Istina je, Boga mi.
Gospodja Meklin, ili gospodja M, kako je devojke zovu, njihova je direktorka. Njen posao je da krem svake generacije gura napred – da šalje devojke na najbolje faksove, u najbolje brakove, najbolje živote – i veoma je dobra u svom poslu. Ona nema nerava za gubitnike, i kad uhvati neku svoju učenicu da se ponaša kao luzer – stalno izostaje zbog bolesti, ili slabo prolazi na SAT testovima – ona zove psihiće, savetnike i tutore, kako bi bila sigurna da devojka dobija svu ličnu pažnju, koja joj je potrebna da bi imala visoke ocene, izuzetan uspeh i toplu dobrodošlicu na koledžu koji izabere.
Gospodja M, takodje, ne toleriše zlobu. Konstans bi, kao, trebalo da bude škola bez bagre i predrasuda bilo koje vrste. Njena omiljena izreka je: „Kad nešto smatrate, vi smarate i sebe i mene“. Najbezazlenije opanjkavanje medju devojkama kažnjava se danom izolacije i pisanjem ozbiljno teškog eseja. Ali, te kazne su retko potrebne. Gospodja M živi u blaženom neznanju o tome šta se stvarno dešava u školi. Sigurno nije mogla da čuje šaputanje u zadnjem delu sale, gde su sedele učenice starijih razreda.
„Mislila sam da si rekla da se Serena danas vraća“, Rejn Hofšteter je prošaputala Izabel Kouts.
Tog jutra, Bler, Kejt, Izabel i Rejn su se, kao i obično našle na terasi jednog kafića iza ugla, da dime i kafenišu pre početka časova. To su radile svakog jutra, u poslednje dve godine, i negde su očekivale da će im se Serena pridružiti. Ali, škola je počela pre deset minuta, a Serena se, još uvek, nije pojavila.
Bler nije mogla da ne bude ljuta što Serena pravi još veću frku oko svog povratka. Njeni prijatelji su krenuli da se vrpolje na svojim stolicama, iščekujući da vide Serenu, kao da je ona neka slavna ličnost.
„Verovatno je previše drogirana da bi danas došla u školu“, odvratila je, šapatom, Izabel. „Kunem se, sinoć je, kod Bler, provela, kao, sat vremena u klonji. Ko zna šta je tamo radila.“
„Čula sam da prodaje pilule sa slovm S na njima. Skroz je zavisna od njih“, Kejti je rekla Rejn.
„Čekaj samo da je vidiš“, rekla je Izabel. „U totalnom je haosu.“
„Aha“, šapatom je odgovorila Rejn. „Čula sam da je u Nju Hempširu pokrenula nekakav vudu kult.“
Kejti se zacerekala. „Pitam se da li će nas pozvati da se priključimo.“
„Halo?“ rekla je Izabel. „Može ona gola da pleše s kokoškama koliko hoće, ali mene u tom filmu nećete gledati. Nema šanse.“
„A, gde u gradu, inače, možeš da nabaviš žive kokoške?“ raspitivala se Kejti.
„Grozno“, rekla je Rejn.
„Sada bih volela da počnemo tako što ćemo otpevati himnu. Molim vas da ustanete i otvorite vaše himnarijume, na strani četrdeset tri.“, davale je uputstva gospodja M.
Gospodja Vidz, hipi nastavnica muzičkog, sitno kovrdžave kose, počela je, na klaviru u uglu, da udara prve akorde poznate melodije; zatim je svih sedam stotina devojaka ustalo i počelo da peva.
Njihovi glasovi zalebdeli su niz Devedeset treću ulicu do ugla na kojem je, upravo, skretala Serena van der Vudsen, psujući sebe što kasni. Ovako rano nije ustala još od završnih ispita na kraju jedanaestog razreda, na Akademiji Hanover, prošlog juna, i načisto je zaboravila koliko je to užasno.

„Čuj, andjele, što pe-vaju!
Sla-va novorodjenom kralju!
Mir na Zemlji i milosrdje da se šire
Boga i grešnike da pomire.“

Dženi Hamfri, učenica devetog razreda u Konstansu, nečujno je pevušila reči, čitajući sa drugaricom pored, iz himnarijuma koji je Dženi sama ispisala svojim izuzetno lepim rukopisom. Trebalo joj je celo leto, i himnarijumi su bili predivni. Za tri godine, Institut umetnosti i dizajna Prat razvaliće joj vrata, kucajući. Ipak, Dženi je muka od nelagodnosti svaki put kad koriste himnarijume, i zbog toga ne može glasno da peva. Glasno pevanje liči joj na razmetanje, kao da kaže: „Pogledajte me, ja pevam, čitajući iz himnarijuma koji sam ja napravila. Zar nisam kul?“
Dženi više voli da bude nevidljiva. Pošto je kovrdžava, sićušna i nova, nije joj teško da bude neprimetna. Štaviše, bilo bi joj lakše, da joj sise nisu tak neverovatno velike. Četrnaest joj je godina, a nosi 75D.
Možete li to da zamislite?

„Čujte kako nebeski domaćin oglašava
U Vit-le-je-mu rodjen Hrist što spa-sava!“

Dženi je stajala na kraju reda stolica na rasklapanje pored velikih prozora sale koj gledaju na Devedeset treću ulicu. Iznenada joj je pažnju privuklo neko kretanje na ulici. Plava kosa leti. Barberijev karirani mantil. Braon čizme od izlizanog antilopa. Nova uniforma kestenjaste boje – neobičan spoj, ali joj dobro stoji. Izgleda da je... nemoguće da jeste... možda.... Ne!... Da li je?
Da, jeste.
Trenutak kasnije, Serena van der Vudsen je gurnula teška drvena vrata sale, ušla i zastala, tražeći pogledom svoj razred. Bila je bez daha i kosu joj je raščupao vetar. Obrazi su joj bili rumeni, a oči blistave od trčanja preko dvanaest blokova, od Pete avenije do škole. Izgleda još savršenije nego što je se Dženi seća.
„O, Bože“, Rejn je prošaputala Keti, u zadnjim redvoima sale. „Da nije, kao, usput, svratila u neko sklonište za beskućnike, da se obuče?“
„Nije se, čak, ni očešljala“, cerekala se Izabel. „Pitam se gde li je noćas spavala.“
Gospodja Vidz je završila himnu, treskajući snažno po klaviru.
Gospodja M je pročistila grlo. „A sada, minut ćutanja za one manje srećne od nas. Naročito za američke urodjenike koji su ubijeni prilikom osnivanja ove zemlje, koje molimo da se ne ljute na nas što smo juče proslavili Kolumbov dan“, rekla je.
Prostorija je utihnula. Pa, skoro.
„Vidiš kako je Serena položila ruke na stomak? Verovatno je napumpana.“, Izabel Kouts je šaputala Rejn Hofštetr. „To se radi samo kad si trudna.“
„Mogla je jutros da abortira. Možda je zbog toga zakasnila“, odgovorila je Rejn.
„Moj otac daje neku lovu za Feniks haus“, Kejti je pričala Lauri Sajmon. „Saznaće da li je Serena dolazila tamo. Kladaim se da se zbog toga vratila usred polugodja. Bila je na odvikavanju.“
„Čula sam da u internatima jednu vrstu marihuane mešaju sa cimetom i instant kafom i ušmrkaju. To je kao spid, ali ti koža pozeleni, ako to radiš previše dugo“, kreštala je Niki Baton. „Oslepiš i onda umreš“
Bler je uhvatila deliće onoga što su njene drugarice brbljale, i smešila se zbog onoga što je čula.
Gospodja M se okrenula i klimnula glavom Sereni.
„Devojke, volela bih da sve poželite dobrodošlicu Sereni van der Vudsen. Serena će se danas pridružiti starijim razredima.“ Gospodja M se nasmešila. „Zašto ne bi sela, Serena?“
Serena je lagano prošla centralnim prolazom izmedju redova sedišta i sela na prazno mesto, pored hronične nosokopačice, drugakinje Lize Sajks.
Dženi se jedva suzdržavala. Serena van der Vudsen! Ona je tu, u istoj prostoriji, udaljena samo nekoliko koraka. Tako stvarna. I sada izgleda tako zrelo.
Pitam se, koliko li je puta to uradila, mozgala je Dženi u sebi.
Zamišljala je Serenu i plavog momka iz internata, naslonjene na stablo velikog starog drveta, oboje ogrnuti njegovom jaknom. Serena je morala da se išunja iz sobe, bez mantila. Bilo joj je veoma hladno, i smola od drveta joj se ulepila u kosu, ali vredelo je. Onda je Dženi zamišljala Serenu u drugog kobajagi dečka, u ski liftu. Ski lift se zaglavio i Serena je sela momku u krilo, da bi se zagrejala. Počeli su da se maze i nisu mogli da se zaustave. Dok su to obavili, ski lift je ponovo krenuo, ali njihove skije su bile skroz zapetljane, pa su ostali u sedištu i spustili se niz brdo i ponovo seksali.
Kako je to kul, mislila je Dženi. Definitivno, Serena van der Vudsen je, apsolutno, najkul devojka na celom svetu. Definitivno, više kul od ostalih devojka starijih razreda. A kako je tek kul što je zakasnila, usred polugodja, i što izgleda tako.
Bez obzira koliko si bogat ili fenomenalan, internat nekako učini da izgledaš kao beskućnik. Glamurozni beskućnik, u Sereninom slučaju.
Godinu dana njena kosa nije videla makaze. Sinoć je kosu nosila zavezanu, ali danas ju je pustila i izgledala je prilično čupavo. Nosila je belu mušku oksford košulju, koja je bila iskrzana oko kragne i manžetni, a kroz nju se provideo njen ljubičasti čipkani brus. Na nogama je imala svoje omiljene braon čizme na perljanje, a iza jednog kolena, na njenim crnim čarapama, bila je velika rupa. Najgore od svega je što je morala da kupi nove uniforme, jer je stare bacila u kontejner kad je otišla u internat. Ta nova uniforma najviše je drečala.
Nove uniforme su maka šestog razreda, jer devojek u Konstansu, tada, iz tunike prelaze u suknje. Nove suknje su od poliestera i imaju neprirodno krute falte. Materijal ima grozan, kičast sjaj i novu boju: kestenjastu. Užas. A baš tu kestenjastu uniformu izabrala je Serena da obuče prvog dana. Plus, dosezala joj je čak do kolena. Sve druge starije devojke nosile su iste, stare plave vunene skunje, koje nose još od šestog razreda. Toliko su porasle, da su im suknje okraćale. Što kraća suknja, to je devojka više kul.
Bler, u stvari, nije toliko porasla, ali je svoju suknju krišom skratila.
„Šta je to ona, jebo’o te, obukla?“ šištala je Kejti Farkaš.
„Možda misli da kestenjasto izgleda kao Prada, ili tako nešto“, podrugljivo je komentarisla Laura.
„Mislim da hoće da nam pošalje poruku“, šaputala je Izabel. „Kao, pogledajte me, ja sam Serena, ja sam prelepa, pa mogu da obučem šta mi je volja.“
I može, razmišljala je Bler. To je jedna od stvari koje je najviše izludjuje kod Serene. Izgledala bi dobro i u vreći.
Ali, nebitno je kako Serena izgleda. Ono što Dženi, i svaka druga osoba u sobi, želi da zna jeste: Zašto se vratila?
Svi su krivili vratove da bi je videli. Da li ima modricu na oku? Da li je trudna? Da li izgleda stondiranu? Da li su joj svi zubi na broju? Da li je išta na njoj drugačije?
„Je li ono ožiljak na njenom obrazu?“ prošaputala je Rejn.
„Napali su je nožem jedne noći dok je dilovala drogu“, odgovorila je Kejti. „Čula sam da je, letos, imala plastičnu operaciju u Evropi, ali nisu to dobro izveli.“
Gospodja Meklin je sad čitala naglas. Serena se zavalila u svoju stolicu, prekrstila noge i sklopila oči, uživajući u starom, dobro poznatom osećaju sedenja, u ovoj sobi punoj devojaka, i slušajući glas gospodje M. Ne zna zašto je bila tako nervozna pred školu, tog jutra. Uspavala se i obukla za pet minuta, a iskrzanim noktom na nosi pocepala čarape. Odlučila je da obuče staru izlizanu košulju svog brata Erika, jer miriše na njega. Erk je išao u isti internat gde i Serena, ali sada je već na koledžu, i strašno joj nedostaje.
Baš kad je izlazila iz stana, majka ju je primetila i naterala bi je da se presvuče, samo da nije toliko kasinila.
„Ovog vikenda“, rekla je njena majka, „idemo u šoping i vodim te u moj salon. Ne možeš ovde ići takovog izgleda. Ne zanima me kako su te puštali da se oblačiš u internatu.“ Onda je poljubila ćerku u obraz i vratila se u krevet.
„O, Bože, mislim da je zaspala“, Kejti je šapnula Lauri.
„Možda je samo umorna“, odgovorila je Laura. „Čula sam da su je izbacili jer je spavala sa svim momcima redom. Na zidu iznad kreveta, udarala je recke. Njena cimerka ju je odala, jedino su je tako provalili.“
„Plus, sav taj ples sa kokoškama, u gluvo doba“, dodala je Izabel, na šta su devojek dobile napad kikotanja.
Bler je grizla usne, boreći se sa glasnim smehom. Jednostavno, previše je zabavno.

U srcu svake modne katastrofe lezi beznadezni romanticar

“Ono sto me zanima jeste napetost”,objasnjavala je Vanesa Abrams,na casu filmske umetnosti,naprednog nivoa,u Konstansu.Stajala je u prednjem delu ucionice I predstavljala im svoju zamisao filma koji snima. “Snimicu njih dvoje,kako,u noci,razgovaraju na klupi u parku.Samo sto ne mozete stvarno da cujete sta pricaju”.Vanesa je napravila dramsku pazuzu,iscekujuci da neka od drugarica iz odeljenja kaze nesto.Gospodin Bekam ,njihov nastavnik uvek im je govorio da dijalog I akcija sceni daju zivot,a Vanesa je namerno radila suprotno od toga.
“Dakle,nema dijaloga?”rekao je gospodin Bekam,iz zadnjeg dela ucionice,gde je stajao. Bio je bolno svestan da niko drugi u ucionici ne slusa ni rec od onoga sto Vanesa govori.
“Cucete tisinu zgrada I klupe I trotoara I videti ulicna svetla na njihovim telima.Onda cete videti njihove ruke kako se pokrecu I oci kako govore.Onda cete ih cuti da govore,ali ne mnogo.To je komad raspolozenja” objasnila je Vanesa.
Uzelja je daljinski upravljac projektora I pocela da skljoca slajdove crno-belih slika,koje je snimila da bi demonstrirala kako zeli da izgleda njen kratki film.Drvena klupa u praku.Kocka trotoara.Poklopac sahta.Golub kljuca iskorisceni kondom.Stvrdnuta zvaka posadjena na ivici kante za smece.
“HA!” viknuo je neko,u zadnem delu ucionice.Bila je to Bler Valdorf koja se glasno smejala,citujuci poruku koju joj je Rejn Hofster upravo poslala”

Za dobar provod
Pozovi Serenu v.d.Vudsen
Kapiras-Venericna devojka
Vanesa je pogledom streljala Bler.Film je Vanesin omiljenin predmet,jedini razlog zbog kojeg uopste dolazi u skolu. Shvata ga veoma ozbiljno,dok druge devojke,kao Bler u casu filma vide predah od pakla nastavnog plana visih razreda- matematika,biologija,istorija,engleska knjizevnost,francuski.Sve one krecu se pravom I uzanom stazom ka Jejlu,Harvardu ili Braunu,univerzitetima na koje su njihove porodice isle generacijama unazad.Vanesa nije kao one.Njeni roditelji cak nisu ni isli na fakultet.Oni su umetnici I Vanesa zeli samo jednu stvar u zivotu: da ode na Njujorski univerzitet I diplomira film.
Ustvari,zeli nesto drugo.Ili nekog drugog,da budemo precizniji,ali uskoro cemo stici I do toga.
Vanesa je anomalija u Konstansu,jedina devojka koja ima skoro obrijanu glavu u skoli,svakog dana nosi crnu rolku,iscitava,po stoti put Tolstojev Rat I mir,kao da je Biblija,slusa Bel I Sebastijan I pije nezasladjeni crni caj.Uospte nema prijatelja u Konstansu,zivi u Vilijamsburgu u Bruklinu,sa svojom dvadesetdvogodisnjom sestrom Rubi. Sta onda ona trazi u malenoj,ekskluzivnoj skoli na Gornjem Ist Sajdu,sa princezama kao sto je Bler Valdorf? To pitanje Vanesa sebi postavlja svakog dana.
Vanesini roditelji pripadaju staroj generaciji revolucionarnih umetnika I zive u Vermontu,u kucii nacinjenoj od recikliranih automobilskih guma.Kada je napunila petnaest godina,dozvolili su vecito nesrecnoj Vanesi da se preseli kod svoje starije sestre,bas gitaristkinje u Bruklin.Ali,da bi bili sigurni da ce dobiti dobro,sigurno,gimnazijsko obrazovanje,naterali su je da ide u Konstans.
Vanesa mrzi tu skolu,ali nikad nista nije pomenula svojim roditeljima.Ostalo joj je jos samo 8 meseci do mature.Jos osam meseci I napokon ce pobeci u centar,na Nj U.
Jos osam meseci kuckaste Bler Valdorf I jos gore Serene van der Vudsen,koja se vratila,u svom sjaju.Bler Valdorf izgleda kao da je tootalno orgazmaticna zbog povratka svoje najbolje ortakinje.Ustvari,citav poslednji red ucionice cvrkuce I razmenjuje poruke,sakrivene u rukavima njihovih uzasnih dzempera.
Ma nek’ se jebu. Vanesa je podigla bradu I nastavila sa prezentacijom.Ona je iznad njihovih tracavih gluposti.Jos samo osam meseci.
Da je Vanesa videla poruku koju je Kejti Farkas upravo prosledila Bler,mozda bi imala malo vise razumevanja za Serenu.
Draga Bler,
Mozes li da mi pozajmis pedeset hiljana dolara? Smrk,smrk,smrk.Ako ne isplatim dug svom dileru koke,u grdnoj sam buli
Sranje,svrbi me ribica.
Javi mi za kintu.
Voli te,
Serena v.d Vudsen

Bler,Rajn I Kejti su se glasno zakikotale.
“Psst”,prosaputao je gospodinBekam,pogledavsi saosecajno Vanesu.
Bler je okrenula cedulju I na drugoj strani naskravla odgovor.
Važi se, Serena. Šta god hoćeš. Zvrcni me iz zatvora. Čujem da je klopa tamo stavarno dobra. Nejt I ja ćemo te posećivati kad god nadjemo vremena, što bi moglo da bude… Ne znam… NIKAD?!
Nadam se da će te tvoja V.B. uskoro proći, devojko.
Voli te,
Bler

Bler je vratila poruku Kejti, osećajući samo najsićušniju mrvu kajanja što je tako zlobna. Tolio priča kruži o Sereni da stvarno ne zna u šta više da veruje. Plus, Serena još nikome nije rekla zašto se vratila, pa zašto bi Bler govorila bilo šta u njenu odbranu? Možda je nešto od toga istina. Možda se nešto od tih stvari stvarno dogodilo.
Osim toga, mnogo je zabavnije slati ceduljice nego ih primate.
“Dakle, ja ću biti scenarista, režiser I snimatelj. Već sam odabrala svog prijatelja, Danijela Hamfrija, iz muške gimnazije Riversajd, za ulogu prince Andreja”, objašnjavala je Vanesa. Obrazi su joj se upalili kad je izgovorila Denovo ime. “Ali još uvek nisam našla Natašu za ovu scenu. Sutra posle škole ću obaviti kasting, u Medison skver parku, predveče. Je li neko zainteresovan?” pitala je.
Pitanje je postavila iz zezanja samoj sebi, jer Vanesa je znala da je niko u sobi čak I ni ne sluša; suviše su zauzeti razmenjivanjem ceduljica.
Bler je hitro podigla ruku. “Ja ću da režiram!” izjavila je. Očigledno da nije čula pitanje, ali Bler je tako očajnički želela da impresionira službu za prijem studenata u Jejlu, da se uvek prva prijavljivala da dobrovoljno učestvuje u bilo čemu.
Vanesa je zinula da nešto kaže. Režiraj ovo, htela je da kaže I pokaže joj srednji prst.
“Spusti ruku, Bler”, uzdahnuo je gospodin Bekam umorno. “Vanesa nam je do sad objašnjavala da ona režira, piše scenario I snima film. Ako ne želiš da igraš ulogu Nataše, preporučujem ti da se koncentrišeš na sopstveni projekat.”
Bler ga je kisleo gledala. Mrzi nastavnike poput gospodina Bekama. Ozlojedjen je jer je došao iz Nebraske I kad mu se, napokon, ispunio san da živi u Njujorku, našao se u situaciji da predaje beskoristan predmet, umesto da režira vrhunske filmove I postane slavan.
“Nema veze”, rekla je Bler, gurajući svoju crnu kosu iza ušiju. “Verovatno ni nemam vremena za to.”
I nije imala.
Bler predsedava Odborom za socijalne službe I vodi Francuski klub; pomaže trećacima da vežbaju čitanje; radi u narodnoj kuhinji jednom nedeljno, utorkom se priprema za polaganje mature, a četvrtkom ide na kurs modernog dizajna kod Oskara de la Rente. Vikendom igra tennis da bi zadržala svoje mesto na nacionalnoj listi. Pored svega toga, ona je član svakog organizacionog odbora svake društvene aktivnosti koja ikoga zanima, I njen calendar za jesen-zimu je pretrpan, pretrpan, pretrpan. U njenom podsetniku nikad nema dovoljno memorije.
Vanesa je upalila svetla I vratila se na svoje mesto u prvim redovima učionice.
“U redu je, Bler, ionako hoću da Natašu igra plava devojka”, rekla je. Vanesa je svoju uniforumu zagladila oko butina I sela kao mala dama, savršeno imitirajući Bler.
Bler se podrugljivo osmehnula, gledajući Vanesinu obrijanu glavu I bockavu frizuru I pogledala gospodina Bekama, koji je pročistio grlo I ustao. Gladan je, a ostalo je samo pet minuta do zvona.
“Pa devojke, to je to. Danas možete izaći malo ranije. Vanesa, zašto u hodniku ne postaviš list na koji će se upisati devojke koje žele da dodju na kasting, sutra?”
Devojke su počele da pakuju svoje torbe I da, jedna po jedna, izlaze iz učionice. Vanesa je iscepala prazan list iz svoje sveske I napisala potrebne detalje, na vrhu strane. Rat I mir. Kratak film. Testiranje za ulogu Nataše. Sreda posle podne, suton. Park na Medison skveru. Klupa u parku, severoistočni ugao. Odolela je da napiše precizan opis devojke kakvu traži, jer ne želi da nekoga uplaši. Ali, u glavi ima jasnu sliku I neće biti lako da nadje pravu devojku.
Njena savršena Nataša bledog je tena I plave kose, prirodne zagasitoplave boje. Ne treba da bude naročito lepa, ali treba da ima lice koje vas tera da gledate u njega. Devojka koja bi činila da Den zasija – puna pokreta I smeha – potpuna suprotnost Denovoj smirenoj energiji, koja gori duboko u njemu I čini da njegove ruke povremeno zadrhte.
Vanesa se obgrlila rukama. Pri samoj pomisli na Dena, imala je osećaj da mora da piški. Ispod te obrijane glave I nepodnošljive crne rolke, ona je, ipak, samo devojka.
Znajte: sve smo mi iste.

ručak na visokom nivou

„Pozivnice, poklon torbe i šampanjac. Samo nam je to još ostalo da obavimo“, rekla je Bler. Podigla je komad krastavca sa svog tanjira i grickala ga zamišljeno. „I dalje važi da Kejt Spejd sprema poklon torbe, ali ne znam – mislite li da je Kejt Spejd previše dosadna?“
„Mislim da je Kejt Spejd savršena“, rekla je Izabel, uvijajući kosu u pundju, na vrh glave. „Mislim, zamisli kako je kul imati, sada, jednostavnu crnu torbicu, umesto onog sranja sa militari ili životinjskim motivima koje svi imaju. Sve je to tako... loš ukus, zar nije?“
Bler je klimnula glavom. „Totalno“, složila se.
„Hej, a šta je sa mojim kaputom od leoparda“, pitala je Kejti, izgledajući povredjeno.
„Da, ali to je prava koža leoparda“, objasnila je Bler. „To je nešto drugo.“
Njih tri sedele su u menzi Konstansa, raspravljajući o dobrotvornoj žurci koja treba uskoro da se održi, Poljubac na usnama, čija je svrha prikupljanje novca za Fonadaciju za sive sokole Central parka. Bler, naravno, predsedava organizacionim odborom.
„Te jadne ptice“, uzdisala je Bler.
Kao da nju boli uvo za te proklete ptice.
„Stvarno želim da ova žurka bude dobra“, rekla je. „Društvo, vi dolazite na sastanak koji organizujem sutra, zar ne?“
„Naravno da dolazimo“, odgovorila je Izabel. „A, šta je sa Serenom – jesi li joj rekla za žurku? Hoće li ona pomagati?“
Bler je bledo zurila u nju.
Kejti je nabrala prćasti izvijeni nosići i laktom gurnula Izabel. „Kladim se da je Serena previše zauzeta, zanš, sa svojim poslovima. Svim svojim problemima. Ionako, verovatno, nema vremena da nam pomogne“, rekla je, zlobno se osmehujući.
Bler je slegla ramenima. Na drugoj strani menze, Serena je, upravo, stala u red za ručak. Odmah je primetila Bler i nasmešila se, mahnuvši veselo rukom kao da kaže: „Stižem za minut!“ Bler je žmirnula, pretvarajući se da je zaboravila da stavi sočiva.
Serena je gurnula svoj poslužavnik duž metalnog pulta, izabravši jogurt sa limunom i preskačući sva topla jela, dok nije stigla do aparata sa vrelom vodom, gde je napunila šolju, a kesicu Lipton čaja, krišku limuna i kesicu šećera stavila na poslužavnik. Onda je poslužavnik odnela do bara sa salatama, gde je tanjir napunila zelenom salato i nasula, pored, malu baricu preliva od budjavog sira. Više bi volela tost sendvič sa šunkom i sirom u Gar di Nor u Parizu, koji je pojela na brzinu, pre nego što je uskočila u voz za London, ali ovo je skoro isto tako dobro. Taj isti ruačk ona jede u Konstansu, od šestog razreda, svakog dana. Bler je, takodje, uvek uzimala isto to. Zovu ga „dijetalni obrok“.
Bler je gledala kako Serena uzima salatu, strahujući od trenutka kad će Serena sesti pored nje, u svoj svojoj lepoti i pokušavati da ponovo budu prijatelji. Uf.
„Hej, devojke“, rekla je Serena i sela pored Bler, široko se osmehujući. „Baš kao stara vremena, ha?“ Nasmejala se i skinula poklopac sa jogurta. Manžetne na košulji njenog brata bile su iskrzane, a oparene niti visile su iznad vodnjikave surutke jogurta.
„Zdravo, Serena“, u glas su rekle Kejti i Izabel.
Bler je pogledala Serenu i podigla uglove svojih sjajem namazanih usana. Skoro da je to bio osmeh.
Serena je promešala jogurt i glavom pokazala na Blerin poslužavnik, na kojem su ležali ostaci krastavca i djevreka sa krem sirom. „Verovatno si prerasla dijetalni obrok“, primetila je.
„Verovatno“, odgovorila je Bler. Grudvicu krem sira palcem je tresnula u papirnu salvetu, zabezeknuto zureći u Serenine neuredne manžetne. OK je nositi staru odeću svog brata u devetom i desetom razredu. Tad je to kul. Ali, sad? Jednostavno izgleda... prljavo.
„Pa, moj raspored je totalno grozan“, rekla je Serena, ližući kašiku. „Nemam nijedan čas sa vama.“
„Mm, to je zato shto nemaš nijedan predmet na naprednom nivou“, primetila je Kejti.
„Tebi je super“, uzdahnula je Izabel. „Ja imam toliko posla, da nemam vremena ni za spavanje.“
„Pa, bar ću imati više vremena za zezanje“, rekla je Serena. Bocnula je Bler u lakat. „Šta se, inače, dešava ovog meseca? Osećam da sam potpuno van svih tokova.“
Bler se uspravila i podigla svoju plastičnu čašu, ali je ostkrila da više nema vode. Znala je da bi trebalao da kaže Sereni za žurku Poljubac na usnama i kako bi Serena mogla da pomogne u pripremama i koliko će sve biti zabavno. Ali, nekako nije mogla sebe da natera da to uradi. Serena je van svih tokova, to je tačno. A Bler hoće da tako i ostane.
„Prilično je mrtvo. Neće biti mnogo dešavanja, sve do Božića“, slagala je Bler, upozoravajući pogledom Kejti i Izabel.
„Stvarno?“ Serena je rekla, razočarana. „A šta ima večeras? Hoćete da izadjemo negde?“
Bler je pogledala svoje prijateljice. Baš joj se izlazi, ali tek je utorak. Najveći izlazak utorkom je iznajmljivanje filma sa Nejtom. Bler je iznenada osetila da je veoma stara i dosadna. Čim se Serena pojavi, ona se oseti dosadnom.
„Imam sutra test iz frncuskog. Žao mi je, Serena“, rekla je Bler i ustala. „U stvari, sad imam sastanak sa madam Rodžer.“
Serena se namrštila i počela da glodje nokat na palcu, nova navika, koju je pokupila u internatu. „Pa, možda pozovem Nejta. On će izaći sa mnom“, rekla je.
Bler je podigla svoj poslužavnik i zamalo ga nije zavrljačila Sereni u facu. Skloni svoje šape sa njega! Želela je da vrisne i skoči na sto, u nindža stilu. Hajii-ja!
„Društvo, vidimo se kasnije“, rekla je i otišla, hodajući ukočeno.
Serena je uzdahnula i podigla komad salae sa svog tanjira. Bler je sad nezanimljiva. Kad će početi da se zezaju? Podigla je pogled pun nade prema Kejti i Izabel, ali i njih dve su se spremile da odu.
„Imam glupavi sastanak sa savetnikom za faks?“, rekla je Kejti.
„A ja moram da se popnem do kabineta umetnosti i sklonim svoju sliku“, rekla je Izabel.
„Pre nego što je iko vidi?“ šalila se Kejti.
„O, zaveži“, odgovorila je Izabel.
Ustale su, držeći svoje poslužavnike u rukama.
„Baš je super što si se vratila, Serena“, rekla je Kejti svojim najisfoliranijim glasom.
„Da“, sližila se Izabel. „Stvarno jeste.“
A onda su otišle.
Serena je besomučno vrtela kašikom po svojoj čaši jogurta, čudeći se šta se dogodilo sa svima. Ponašaju se kao lujke. Šta li sam to uradila? Pitala je sebe, ponovo glodjući nokat.
Dobro pitanje.

Upozorenje: Sva stvarna imena mesta,ljudi I dogadjaja,promenjena su ili skracena,da zastite nevinog.Sto ce reci mene.



TAMO GDE SU MOMCI

Hvala što posećujete moj sajt, iako većina vas ima malo šta da kaže o S ili B. Uglavnom želite više da saznate o momcima.
Vaš e-mail:
P: Draga t,
Čini se da je D simpatičan momak. Što se tako napalio na S? Ona je samo dro(ca)?
- Bebe
O: Draga Bebe,
Slučajno znam da D nije nevinašce. Bavio se nekim uvrnutim sranjima u letnjem kampu u osmom razredu.
- T
P: Draga T,
Šta N radi za vreme pauze za ručak?? Idem u školu blizu njegove I pitam se da ga ne vidjam sve vreme a da nisam svesna toga. Jao!
- StidljivaDevojka
Okej, ako vam je toliko stalo da znate, reći ću vam. U Sen Džudu, starije učenike puštaju da izadju u vreme ručka. Tako da se N, upravo u ovom trenutku, verovatno zaputio ka onoj maloj picerji na uglu Osamdesete I Medisona. Kod Vina? Kod Vinija? Nema veze. U svakom slučaju, imaju dobru picu I jedan od raznosača valja odličnu gandžu. N je njegova redovna mušterija. Obično ispred I oko picerije stoje klinci iz L’Ekol, pa će N zastati I flertovati sa devojkom koju ću zvati Kler, koja je sva, k’o fol, stidljiva I pretvara se da ne govori engleski, ali joj je, u stvari, francuski veoma loš I velika je profuknjača. N ima jednu slatku malu foru, kad kupuje dva parčeta pice I uvek Kler ponudi jedno. Ona ga pridržava sve vreme dok razgovaraju I na kraju uzme zalogajčić sa vrha parčeta. Onda N krene: „Ne mogu da verujem da si to uradila, jedeš moju picu!“ istrgne joj parče iz ruke I proguta ga u dva zalogaja. Od ovoga se Kler toliko zasmeje, da sise skoro da joj iskoče iz košulje. Sve devojke iz L’Ekol nose usku odeću I kratke suknje I visoke potpetice. One su, kao, droce čitavog školskog centra na Gornjem Ist Sajdu. N voli da flertuje s njima I, zasad samo je dotle I stigao. Ali, ako B nastavi da ga zavlači, mogao bi da bočne da daje Kler jedan drugi komad, umesto parčeta pice. Ovog puta, ipak, Kler ga je iznenadila pitanjem da li je čuo za S. Kler tvrdi da je čula da S ne samo da je zatrudnela prošle godine već I da se porodila u Francuskoj. Njena beba se zove Žil, živ je I zdrav I nalazi se u Marseju.
A, što se tiče D – pa, on ponovo sedi napolju, u dvorištu Riversajda, čita poeziju I jede sendvič s puterom od kikirikija I džemom. Znam da to zvuči krajnje tužno, ali ne brinite za D. Njegovo vreme dolazi. Pratite nas I dalje.
Prizori (Na sajtu)
K vidjena u Barniju kako vraća roze tašnicu sa militeri štampom. Moje lično mišljenje je da je torba totalno slatka. Ali, neko ju je, sigurno, nagovorio da nije.